да се породица Косанића обори, а Црнојевићи да се поврате.

У писму је нуђено кнезу, ако је вољан, да баш сам лично види једну седницу тога тајнога друштва и да присуствује на њој.

Но као услов за то стављано му је да мора вршити све што се те вечери од њега затражи, а јамчено му је да се неће тражити ништа што би било недостојно висока положаја његова; даље му је као услов стављано да не сме водити са собом више од једнога служитеља и да се не сме нигде послужити својом кнежевском влашћу као и то да доцније неће никог гонити од оних личности које би случајно овде могао познати.

Писац загонетног писма наговарао је кнеза да не пропусти ову згоду, напомињући му, да таква прилика никад више неће поновити, а да кнез има и практична интереса да све то сазна, јер ће му то у неколико бити кључ да позна смерове своје рођене владе. Давато му је три дана на промишљење, па ако је вољан, онда првога понедеоника око девет часова у вече, у затвореним колима да изађе пред свој дворац на жандармску капију, да удари кестеновом алејом и у половини алеје да застане, ту ће му прићи маскирана личност, која пише ово писмо. Кнез треба да је прими у кола, она ће му показати пут и одвести га на надлежно место.