Министар Кугић редовно је и савесно извештавао кнеза о свему што су му јављали начелници из унутрашњости, а што би се тицало тугаљива династичка питања. Кнез је мало по мало улазио у ствар. Сад се чешће дешавало те је ради тога и ноћу бивао буђен. Разлика између пређашњега мирнога стања и ових данашњих трзавица била је очевидна. Није било могуће да кнез то не опази и да се не заустави на питању, како то и откуда ова промена, а свако упоређење ишло је у корист пређашњега стања.

Али један случај нарочито је чинио на кнеза дубок утисак.

Једног дана кнез добије писмо без потписа, где му се прича како у Звониграду постоји занимљива а и опасна дружина прозвана „Балканска браћа.“ Ова дружина има своје тајне састанке, њени су чланови многе угледне личности из Звониграда, па бој се има и самих министара. Задатак је ове дружине, како се вели, скромно тајно доброчинство, то јест испуњавају људи бајаги оне свете речи из светога писма: и да не зна левица што удели десница твоја. Но у ствари веле да је то само приформа. Прави је пак смер друштва политичка агитација и династички смерови