Три дана доцније после те строге министарске наредбе, начелник дозна да је некаква издајничка рука направила везу на телеграфским жицама преко којих су начелник и министар стојали у вези, и тако је могао бити ухваћен цео њин разговор.

Овај случај престравио је новога министра. Он је ту први пут осетио како је немоћан да се бори против завера, које се лаћају чак и тих средстава. Услед тога он је морао мењати све своје раније наредбе, пошто је рачунао да су противници сазнали за све његове планове. Промењена је и шифра телеграфска. Неки подозриви телеграфски чиновници били су отпуштени. Читав тај крај био је усколебан, по селима су наређене ноћне страже, а дуж Дунава морали су дотични капетани сваке ноћи патролирати с читавом четом поузданих пограничних стражара, нарочито за то уврбованих у службу.

Није се још напунио ни месец дана од доласка новога министра Кугића, а већ је у сваком окружном месту, у свакој варошици, па и по многим селима било људи који леже у затвору „због династичних ровења.“ На више места за те су ствари били окривљени први и најугледнији људи. Они су кукали, жалили се, протестовали, а начелници су у четири ока пред њима слегали раменима и говорили: