слику, која је случајно стајала у тој соби, окрену с лицем дувару и тако је остала за све време њине гозбе.

Један од присутних грађана показивао је осталим гостима некакву фотографију, која ће по свој прилици бити слика Перуна Црнојевића. Командант је тражио да му позајми ту слику, да је да једноме своме добром цртачу да му је копира.

Војници овога гарнизона отворено нападају грађане, познате као лојалне присталице законите династије Косанића, па и то неће бити без мига самога команданта.

Други начелник опет јављао је, да су калуђери једнога подручног му манастира, једном при служби, место свог законитог кнеза помињали Перуна Црнојевића. Отворена је била кривична истрага. У први мах једно младо калуђерче све је признавало, само се извињавало да су тако певали с тога, што је дошла једна гомила богатих сељака и платила им да тако певају. Старији калуђери то не признају, а после и калуђерче удари у инћар.

Један је начелник извештавао како су у његовом округу сељаци приликом неке сеоске литије од некуда нашли слику Црнојевића, окачили је о барјак па је тако носали цео дан по целом селу. Кад су их после потегли на испит, они су се изговарали да они нису људи писмени а слику