је већ рушила и пљачкала по осталим одајама везирова конака, примичући се све ближе и ближе Мустај паши, кога је мало за тим и удавила.

Многи начелници поустајаше на ову причу и узеше загледати стари сахат. Чича примети:

— Ако је с њом тако једном већ било, онда бих ја њу тек тада слатко бацио. Далеко њој лепа кућа, па нека она кука својој стрини, а не нама, зашто кад је она једном већ искукала смрт Мустај-паши, онда ту већ нису више чиста посла.

Ово мало шале добро је утицало. Седећи ћутећки на једном месту, људи су већ били почели дремати. Сад се мало разраколише. Неко спомену и полазак. Други неко опет додаде да од кад је у Звониграду, он се још није могао честито испавати, а јамачно као доказ уз то пусти и једно дугачко, гласно зевање.

Чу се и пријатно куцкање чаша. Ратко даде пример и начелници су један по један прилазили столу и сами се служили.

Ратко је сад разговарао с начелницима оделито, час појединце, ако је ствар била важна и тицала се само тога начелника, час у гомилицама, ако је ствар била од општијег значаја. Давао им је савете шта се има предузети сад одмах.

„Почетак много значи! Утисци, који се добију одмах с почетка, најдуже се памте. Кнез