полако: „хм!“ Кад кукавица најзад сврши своју причу и стресе крилима, па се увуче у часовник, чича мигну с обадва ока и прошапута „хм! тако! То ти знаш!“ За тим се окрете домаћину:

— Што, бога ти, господине, не избациш из куће ову вештицу, но ти овде кука над главом?

Ратко се насмеја и објасни гостима да је то драгоцен старински часовник, коме има близу два столећа. Можда још у почетку прошлога века донео га је у Цариград из Немачке некакав мајстор бродовља и после дуге употребе поклонио га био неком Сарукбоцећаеју. Сарукбејов син био је доцније кавеџибаша код познатога Мустај паше, те, полазећи за Балканију, понео је и овај часовник. Ту је после дуго ишао из руке у руку, променио је био многе сајбије док најпосле не падне шака старој Шеремет беговици, богатој и чувеној удовици Звониградскога спахије Шеремет бега, која га једном приликом поклони старом Симићу, а од њега ]е дошао амо. С тога, за какав музеј, нарочито за коју од чувенијих породица у којима је једаред већ бивао, овај би часовник могао имати неоцењене вредности. Помислите само то, кад се узме да је добри Мустај паша баш на овоме часовнику можда бројао своје последње тренутке живота, ишчекујући бесну руљу бунтовних дахија, која