— Али остајући у служби ти служиш свога политичког противника, служиш министра, који је вођ противничке странке — примећују обично идеалисте. Па? Шта је с тиме? Колико је вајде министру противнику од тога и колика би му била штета, да си га напустио, да га ниси хтео служити? Место тебе он би узео другога; узео би свога човека, и њега би опет имао ко служити. Разлика је само у томе, што кад га служиш ти, онда га служиш онако како ти хоћеш, а кад га служи други, онда га служи онако како он хоће. Ево најбоља примера на вама самима. Ви сте данас сви окружни начелници, и колико вајде може бити од вас нашој странци, то ће показати најближа будућност, а ја се, у име Бога, надам најлепшему. Узмите обратно. Рачунајте шта би нам било вајде да сте с мојим изласком из министарства одмах и ви сви подавали оставке? Данас би били немоћни пензионари, о којима нико више не води никаква рачуна. По неко би од вас можда сад и гладовао. Какве би користи могла имати странка од вас таквих, кад њој требају људи од снаге и положаја, а не истерани чиновнички инвалиди. Но бива случајева где нови министри баш траже од својих потчињених да пређу у њихову странку. Шта ту да се ради? — двоуме се многи. Али и ту је ствар јасна. Пре свега редак је министар који ће то баш тако