послова спасти на окружне начелнике, и како они буду вршили те послове, тако ће ићи цела државна машина. С тога је сад и нужно да сви они очувају своја начелничка места. То је прва и најпреча потреба. С тих места они сад све могу; одатле ће они владати целом ситуацијом; нови министар биће у њиној руци, и како они са својим извештајима из унутрашњости буду свирали, тако ће он амо у Звониграду играти. Са тих разлога сада ето не може бити ни речи о неком напуштању службе у име начела....

Ратко се склони да момци пронесу пуне послужавнике с вином и кавама и причека док се послуга удали.

— Има једна ствар која ми никад није ишла, па ни сад ми не иде у главу, — поче опет Ратко. За начело напустити државну службу, или допустити да те због начела из државне службе истерају —- то је по мојој памети проста бесмислица. Шта је начело? План, мисао коју желимо остварити. А шта је државна служба? Власт, снага која нам даје средстава да те своје планове извршимо. Па за што онда напуштати власт из руку! За што добровољно отурати од себе једно средство које ти највише може помоћи при остварењу твојих планова.

Ратко беше почео долазити у ватру, и све је живље говорио.