ГЛАВА XXIV

Чувари поретка

Растислављев пад са столице министра председника изазвао је с почетка голему узрујаност у свима чиновничким редовима. Сви су се бојали великих промена, у којима би могли погубити службе и хлеб! Но највише су зебли полициски чиновници. У нови кабинет за министра полиције био је ушао човек о чијој се енергији и одлучности тако исто много причало, као и о његовом слободоумљу.

Сељачки син, париски ђак, човек пун самопоуздања, с тврдом вером у своју надмоћност, прожман осећајем подругљива презирања спрам свега што није улазило у круг његових „пречишћених појмова,“ уз то оштар на језику и драстичан у изразима, Кугић је брзо изашао на глас не само међу интелигенцијом, но и међу сељацима. Полициске власти до јуче су гледале у њему опасна демагога и усијану главу, а данас им ево тај исти човек долази за министра, и то још долази у друштву с људима који ни по годинама, ни по начелима нису ни у колико његова прилика.

То је многе доводило у двоумицу, али једно се рачунало као извесно — а то је, да ће нови министар разјурити све старе полициске чиновнике,