је волела. Но то је смислила ноћу, а сутра дан видела је да то нипошто не сме учинити. Најпосле њене се мисли почну занимати питањем: „који ли је тај, коме хоће да ме даду“. Зачудила се, како јој пре није пало на ум да о томе више и боље промисли. Али баба Кату није смела питати ко је тај? После дугих размишљања решила је да то мора бити добар, племенит човек, кад је тако висок господин. Та се мисао све више учвршћивала; најпосле Јела је у њу тврдо веровала и решила се да се преда тетки на вољу, да учини све што ова тражи, а кад се једном нађе код тога високог господина, да му исприча све и да апелује на његову племенитост.

ГЛАВА VII.

Шамар

На саборној цркви откуда 11 часова у вече. Лепа, затворена, господска кола стадоше пред кућу отмене госпође, о којој смо напред спомињали да је била позната као „лиферант“ за „отмјену класу“.

Не потраја дуго, отвори се кућна капија и на њој се указаше три женске прилике, увијене у огртаче и забуљене. Две су водиле трећу под руку. Кочијаш слете те отвори врата. Оне две женске чисто утурише ову трећу у кола: за тим се попе и једна од њих две (друга се