С тога је он сад и прешао у Балканију и отићи ће право у Орловац, где је сад скупштина на окупу; ту ће се јавити и поднети писмо од царева, и онда ће скупштина примити њега, а кнез Мутимир опростиће се с народом и отићи из земље.

Тако су гатали и нагађали једни. Други су опет причали са свим друкчије.

Аустрински цар нудио нашега кнеза Мутимира да му да своју ћерку, али прво наш кнез да се потпише како прима швапску веру и како унапред пристаје да сва Балканија припадне Аустрији, ако кнез с царевом ћерком не имаде мушка порода. Кнез Мутимир није пристао, ћесар се на то грдно наљутио и запретио кнезу да ће дати Црнојевићу своју војску и да ће га послати у Балканију да отме престо од Мутимира, кад он неће лепим да прими - а шта би му, бајаги, фалило да буде зет ћесаров!

- Свет као свет, свашта говори и трабуња, а бог свети зна да ли је и десета истинита што се прича и казује. Тек име Перуна Црнојевића рашчуло се на све стране, и сад је у свачијим устима — тако заврши сељак своје интересно причање.

Враничић саслуша сељака до краја, саслуша га мирно и спокојно; после додаде равнодушно и као у шали, да би он био задовољан кад би