а опет их свак понавља и један другом прича. Тако се, на прилику, говори, да Перун Црнојевић не долази сам од своје главе, но по споразуму и договору царева и по њином овлашћењу. Досадило се царевима да гледају како се Црнојевићи и Косанићи конабе, па решили да једном прекрате те крваве распре.

А највише је, веле, наваљивао руски цар да се та ствар једном уреди. По његовом настојавању цареви најпосле доконају тако, да Балканијом не влада само једна династија, но по реду да се мењају. Обадве су те куће заслужне за земљу — Црнојевићи за то, што су први подигли народ, а Косанићи што су после прихватили и продужили започети народни посао. Па кад су тако обадва дома заслужна, онда обадва треба и да владају, и то наизменце — 15 година један, а 15 година други. А после, може се десити да једна кућа у мушкој линији и изумре — онда би се женидбом спојиле те две лозе и биле би једна. Само тако може се избећи, да се ове две куће не гоне душмански и да се не пролива у залуд братска крв. Тако су доконали цареви, па како се баш сад некако навршује 15 година од кад су Косанићи понова враћени на владу, то је њин рок таман одслужен, и сад би као имао ред да дође на Црнојевића.