хлеб или ма какву другу храну. А ако би им ненадно банули какви страни, непознати људи, па силом хтели што од њих узети, они онда да се притворе као да радо и од добре воље дају, па да те људе заговарају и заваравају, а овамо одмах да прате кога у село, да извести кмета. У опште речено је, да се најстрожије мотри на све непознате људе, па где год се опази што сумњиво одмах да се власти јавља, а где затреба, богме, и да се вегне. — „Боље је и десет невиних да буде везано, но један крив да утече, за што ко је невино везан, лако се може одрешити, а кад кривац утече, онда је то зло које се више не може поправити,“ — тако пише капетан.

Сељак је причао даље и Враничићу је бивала ствар све јаснија. Кмет није поименце казао од кога се то боје и против кога се предузимају све те мере, али што је прећутао он, испричали су они којима је он то мало час говорио. Још те ноћи рашчуло се по целом селу да је у Балканију прешао Перун Црнојевић, најстарији син Александра Црнојевића, бившег кнеза балканиског. Све то било је ономад и од тога дана узаврела су сва околна села. Ни о чему се другом не говори до о Перуну и његовом доласку. Свет свашта трабуња. Нагађа се и што јесте и што није; причају се ствари у које нико не верује,