Но сељак је оћуткивао и није хтео казати прави разлог. „Ако си истина Црнојевић, кажи ми па ћу ти онда испричати све по реду како је било“ — изговарао се сељо.

Али ту се нађе сад онај други сељак. Да би показао пред непознатим људима како и он нешто зна, и ако није онако писмен као онај први, он се умеша у разговор, прекоре свога другара што се „бенави“ и не каже шта је, па онда одреши торбу и узе сам причати све што је знао.

Његовом другару мора да је пало то име на ум с тога, што се оно од два-три дана у целом њином крају на сва уста шапуће: „Перун Црнојевић!“ — за то име знају сад већ и деца сељачка. А то се све десило овако:

Пре два-три дана било је већ, бога ми, добра три сахата ноћиУ Балканији сељаци рачунају ноћне сахате од кад се смркне, па док не сване, а тако је исто и за дневне часове док траје дан. Кад се рекне „три је сахата ноћи,“ онда то значи од кад се смркло. кад људи, који још нису биди заспали, чуше где општински биров виче људе на састанак. Сви се зачуде шта ли то може бити и каква је то толика преша, да се људи ноћу дижу из постеље. Многи не би отишли, али је свакога копкало да чује шта ли је то тако важно. Комшија избуди комшије, сачекају се и тако се сви дигну те пред општинску кућу. Кад тамо, а кмет и ћата већ се затворили у