Пошто су пуна три сахата путовали без одморка, Враничић и његова два друга зауставише се да одахну. Тек што бејаху оставили шумовиту планинску косу, која се без прекида пружа на пространству од неколико часова, па се почели спуштати кроз учестане брдске пропланке, који су место шумом били обрасли бујном високом, планинском травом.

За последњих десетак минута три пут су прескакали један исти планински поток, а сад му бејаху дошли до самога врела и ту сели да се одморе.

Већ је било почело свитати. Ноћне тмине све су се дубље повлачиле у високе гудуре планинске, док су се из далеке равни распознавали беличасти трагови дневне светлости, која полако надолази и шири се све даље и даље, као обилне што прелију своје обале па се разлију ао целом обзорју.

Исток се није видео иза високих планинских врхова, али се познавао по свежем руменилу,