како је она то звала; питао је о браћи Враничићевој и о +пуно других домаћих ситница, а Враничић је јасно видео да је ово човек који зна све његове породичне прилике, - дакле, човек близак, пред којим може бити отворен, а познато му је било и име чича Милојево. И он га узе распитивати шта се све дешава у Балканији? шта говоре? чему се надају? шта очекују?

Чича Милоје причао је пуно интересних и радосних ствари: - Балканију је задахнуо некакав нов дух; свуда се осетио неки нов живот; све је у покрету, све је у живом врењу. Свак се вада нечему новом, бољем. Цео свет само њега ишчекује, па да за њим пође у гору, у воду и да једним дахом одува цело ово садашње, труло и нездраво стање, које притиска Балканију као тешка мора.

Враничић се интересовао променом владе у распитивао је о узроцима те промене.

Чича Милоје и ту је промену приписивао промењеном расположењу народном. - Нова влада по старинским везама и породичном предању блиско је везана с кућом Враничића. Ово свакако не може остати без утицаја на даљи рад у корист „законите династије.“ У опште, прилике су тако повољне, какве још никад нису биле. Он треба само да се појави у народу, да ненадно