Његов другар био му је сличан по узрасту и годинама, али сасвим друкчија изгледа у лицу. Веома црне боје, с црним немирним очима, које су сијале као две живе жеравице, овај човек јако је падао у очи са својих танких, припијених усана и тако исто танких, дугачких, као гар црних бркова. Мршав у лицу, с две велике јагодичне кости, овај човек имао је у изразу нечега што је у исти мах и племенито и дивљачко, а нада свим ширио се израз неодољиве, безмерне енергије. Иначе црте на липу биле су фине и отмене, у целини лице је изгледало сићушно и веома живо и покретно.

Обадва ова човека била су подједнако обучена — гуњче и чакшире од црна сукна, испод гуњчета танка антерија од ћитајке, на глави јагњећа црна шубара, на ногама високе чарапе, као што носе сељаци у Балканији, и црвени, уштављени опанци. Око паса шарен вунени куповни појас, иза кога су вириле јабучице од два револвера; о куку усарачен нож. Но и ако су били једнаки по оделу, по понашању могло се судити да је један од ове двојице господар ономе другом, но да се у овој прилици сам добровољно одрекао свога господства и постао прост друг своме послушнику.

— Како би било, Жико, да сиђемо до Дунава да разгледамо околину. Можда их је занела