глатка бразда, што се као огроман сребрн појас вила око подножја стрмих каменитих висова. Даље иза ове бразде, из опште масе црних и неразговетних брда, дизали су се час оштрији, час тупљи врхови голих каменитих брегова. Обасјани месечином, ови голи врхови јасно су се издвајали од других пошумљених врхова, чија је китњаста зелена одећа сад изгледала црна и мрачна на месечини. Још даље поглед се губио у нејасној маси неправилних, издробљених планинских коса што су се, наслоњена једна на другу, скрећући неправилно час лево час десно, низале далеко на југозапад.

После бурне кише и страховите олујине ноћ је била тиха и спокојна, само се још из даљине чуло хучно шуштање бујних планинских потока, надошлих од плахе кише. Ваздух је био свеж и пријатан.

- Шта ли може бити да се толико задоцне? — рече један од ова два човека.

— Без ичега није. Нешто их је морало омести. Но ја се опет надам, да неће дуго изостати. А имамо још времена, тек је 11 сахати. Да се кренемо око по ноћи, па ћемо опет добро стићи.

Човек, што је ово говорио, био |е осредња раста, средовечан, плећат, с оштрим цртама на лицу, избријане браде, а повеликих бркова.