једно. Хоће промене, па ма знао да ће оно што после вас дође бити још горе но што сте ви били. Најпосле одморите се мало, па ако се баш види да ова земља не може без вас опстати, онда ћемо вас умолити да се поново вратите. А ви нам, јамачно, нећете одбити ту молбу.

Једак као гуја отровница, Растислав је стајао као укопан и немо посматрао кнеза.

„Ово балавче, коме је он до јуче заповедао, које је јуче спасао из чељусти поуздане смрти, оно му данас овако натреса и овако му безобразно пуца под нос прстима.“

Гледајући га овако, Растиславу је долазило на ум да се рине на кнеза, да га дочепа за уво и да му пришије неколико врућих шамара - онако као што родитељи шамарају своју непослушну децу. Но једна помисао да пред њим стоји крунисана глава, господар земља трзала га је из овога заноса и он је мирно, с погнутом главом слушао разметања Мутимирова.

- Ја бих могао да вам ништа и не говорим о овоме; једно јутро могао бих вам рећи просто: „г. Растиславе дајте оставку и идите кући,“ и ви би морали то учинити, а не би ме смели ни упитати за што тако радим, пошто је то моје право. Али то не би било искрено с моје стране, а ја хоћу да будем милостиван спрам