и више му нема мира ни станка од испизмљене полиције. Стотинама је таквих људи у Балканији, које гоне и киње и то све у име династичких интереса. Тако је, без праве нужде, у земља створен страшан притисак и тиранија, а подметута је династија, да на њена леђа падају сви ударци народног незадовољства, јер се вели да се због династије и ради њене сигурности, и врши сав овај притисак. На тај начин, место да је оно чиме се хвали: спаситељ и одбрана династије, Ратислав је у ствари њен упропаститељ, њен зао дух, који је код народа сваким даном све више мрази. Династија Косанића некада се поносила тиме, што је била представница слободоумне народне струје, а намесништво, за четири године своје владавине, направило је од ње баука и страшило за народ, а ту кобну политику Ратислав и сад све даље и даље тера. Он је одбио од династије школску омладину; он је одгурнуо од ње све млађе, интелигенте снаге и завадио је са свима самосталнијим елементима у земљи.

Растислав је покушао неколико пута да заустави кнеза у овим нападајима, но Мутимир се није дао зауставити и сипао је оптужбу за оптужбом. Напослетку је завршио узвиком:

— Прави, криви, тек овај народ неће вас више, г. Растиславе! Народу је додијало једно те