Ратислав је био мишљења да се све може остварити, а не само половина. Ту нема никаквих фантазија; све су то ствари позитивне и с рачуном истакнуте.

Скачући с предмета на предмет, пролазећи од општих на приватне, и од приватних на опште послове, два пашанца још су дуго разговарала. Сунце је већ било у велико нагло на заранке, кад два државника изађоше упоредо из Раткове капије и пођоше уз друм, засађен високим јабланима и брснастим кестеновима.

ГЛАВА XXII.

Прва немилост.

Растислав је стајао до прозора и замишљено грицкао усне. Ово је већ шеста година како он кнеза познаје, непрестано је с њим и још га никад није видео овако оштра и пакосна. Но што је Растислава понајаче болело, било је то, што је на махове и сам осећао да кнез понегде има право.

Међутим, сав зајапурен кнез је ходао по соби крупним корицама, непрестано је гледао у земљу и непрестано је говорио. Застајао би само онда кад је хтео да упали нову цигару, а међу