Растислав извуче из џепа бележник, прелиста га на једном месту застаде.

— Да, знао сам да има још ствари о којој сам мислио да се разговарамо. Један наш пријатељ бацио ми је пре десетак дана једну веома лепу мисао. У нас се већ давно осећа потреба, да се отресемо ове збрке у нашој новчаној системи. Нашу су земљу преплавили сребрни новци најгоре врсте. Била би, истинска, корист за државу да се те збрке једном ослободимо, па се уведе једноставна, десетична система новаца, као што ће се морати завести и у мерама. Том приликом при побијању вредности новцу, који сад оптиче у земљи, дала би се зарадити лепа крајцара. Ствар би требало држати у тајности, а овамо спремити цео план, како се има извести истискивање стране монете. Ови стари новци хемијски би се анализовали, да се види колико чиста сребра има у њима и колика им је права вредност. Кад се то зна, а у напред је познато и то, докле ће се ићи у побијању поједине монете, онда је ту рачун лак, како се и колико се на томе послу може зарадити. И ту је зарада огромна!

— Да бог поможе! Ти данас изнесе толико ваљаних ствари, да би срећа била кад би се и половина од њих могла остварити рече Ратко.