се рачунало, па зашто се и сад не употреби, да се кнез боље привеже. Конзервативци ако успеју, успеће поглавито тиме, што ће кнезу набавити новаца...

- Не знам од куд? — примети Растислав.

— Говори се о новој Банци. Шапућу као да ће се ту извршити нека операција, која би створила за кнеза суму од 10.000 дуката.

- Да су дукати крушке још би се могло и поверовати — примети Растислав.... Но он има друго нешто. Из државне касе кнезу се ништа више не може дати већ с тога, што је давно аконтирао чак за три месеца у напред. Али можда би се могао наћи други излаз. Како би било да покушају они преко свога старца, да му набаве новаца. Кнез је сад пунолетан, и сад би ствар већ лакше ишла но пре. Он има приватних добара и на њих би се могла ставити интабулација. Примање би било обезбеђено, а корист би била очигледна, кнез би био дупло обвезан.

Ратку се допадала ова замисао. Налазио је незгоде само у томе, што би било тешкоћа на случај да се кнез узјогуни, па не хтедне лепим начином вратити дуг. За тај случај веома би незгодно било вући се по суду.

— Тада би се примање пренело на другога, за какву страну фирму — примети Растислав.