капитале давали су тасту на употребу, а вештоме трговцу била је дужност да те капитале увеличава, удваја, утраја, па и удесеторостручава. Услуга је ишла за услугу: таст је зетовима плодио капитале, а зетови су тасту били на руци у свему, чиме највиша власт у земљи може бити на руци једноме трговцу. На, тај начин таст је умножавао не само капитале својих зетова, но и своје рођене...

Све велике државне лицитације; сви крупни послови за државу, на којима се дало зарадити, долазили су у руке Хаџијине, а он их је умео извршивати тако, да је, поред добре новчане зараде, брао и славу што је свршио за државу корисно дело.

У последње време појавила се била мисао, да се заостале порезе наплате од народа у натури, понајвише у храни и вариву, које би после потрошила војска.

Но како је до сад за војску био набављач Хаџија, то су се два пашанца саветовала, да ли ће бити добро да се уведе ово наплаћивање заостале порезе у натури. Остали су на томе да саслушају мишљење тастово, па како рекне Хаџија онако ће бити.

Ратко додирну мисао да је незадовољству, које се код кнеза опажа, велики узрок и у томе што кнез нема пара. На ту околност и раније