стања, и да све ове младе људе увуче у своју сферу и свој делокруг. Бојао се да то већ нису учинили конзервативци. Истина, ови млади људи већ инстинктивно мрзе све што је старо и назадно, али ко зна како се конзервативни демагог Кугић умео представити и продати пред омладином.

Сложили се најпосле томе, да овај покрет ваља живо пратити и непрестано имати га на оку.

У сред овог разговора Ратко примети, како је ово веома жалостан знак времена и ружна црта за кнежев карактер. Растислав је тако рећи ономад спасао кнеза од извесне смрти, отео му из руке већ натегнуту чашу отрова, и, место благодарности, кнезу је сад прва брига да одагна од себе тога спаситеља свога. Каква неблагодарност! И сад се морају измишљати свакојаке досетке, да се овај ударац одбије. Изгледа, као да је кнезу тешко да поред себе гледа човека коме дугује благодарност. Туђе заслуге боду му очи; туђа слава и величина звуче му као неки прекор. То су опасне црте, и ако кнез тако пође тешко да ће се дотерати далеко — мислио је Ратко....

Растислав примети само толико, да је по његовом мишљењу кнез млад човек, код кога се сад тек управо почињу развијати његове зреле, мушке особине. Човек је звер! Укротитељи