очи, да су конзервативци, по предању већ, крвави и непомирљиви противници његове лозе, и да он у њима никад неће наћи искрених саветника и пријатеља. Ако му сад ласкају и продају му се са својим симпатијама, то је с тога: што им сад у овом тренутку треба пошто по то власт а та им власт треба с тога, што сматрају да су сад зреле прилике за извршење њиних заветних жеља, за повраћај династије Црнојевића. Конзервативце треба индентификовати с прогнатом династијом. Кнезу треба доказати, да су конзервативци прости агенти Црнојевића куће, и ако се сад међу тим агентима опажа нека живост, неко кретање, онда је то за кнеза баш најбоља опомена да му ваља бита на опрезу. Чим су се наши конзервативци овде нешто узврпољили, одмах је то јасан знак да Црнојевић планира какав удар против династије Косанића. И ту сад кнезу ваља дати доказа, да таква спрема и такви напори већ постоје. То једино може, за овај мах, сузбити конзервативце, иначе од њих прети голема опасност — било је мишљење Растислављево.

Ратко је налазио да се може чинити све ово што Растислав предлаже. Ствар није рђава, и неће бити од штете, да се кнез још чвршће привеже, али он никако, никако није делио зебње Растислављеве, нити је сматрао да ствар тако