тога да се не сећате? — рече барон чисто срдито...

— Не знам! Ето, не знам.... Ја све мислим да су ме они овамо донели — домишљао се секретар.

— Донели, донели, добро, донели, господине маркиже, али ето слуга вели да сте сами дошли; сами велите да сте јутрос нашли врата на спаваћој соби затворена изнутра, а велите да су и прозори били затворени, па куд би се онда, врага, извукао онај који је затворио врата изнутра, и како је у опште све то могуће?! -— чудио се Жермини, кога је већ почела да једи ова загонетка.

— Случај је доиста необичан! Ја не могу да га протумачим — рече Белини.

— Или је ваљада и наш момак био у дослуку и споразуму с тима зликовцима — примети Жермини. — Али и он, баш да је био и он, како би могао закључати собу изнутра? Да није имао кључ калауз! Али ви велите да је ваш кључ био у брави? (Белини потврди то главом). Ето видите! Дакле је немогуће да су врата с поља закључана, јер кад је један кључ у брави онда други нити ту може ући ни браву закључати ни откључати. Но да ли сте добро загледали прозоре? Да ли су они били добро затворени? и