да имам посла с људима решеним на све крајности. „Отаџбина је у опасности и једна група родољуба сматра да је у праву да се послужи свима средствима“ — рече ми овај човек, и ја сам ову реченицу нарочито упамтио, пошто ми је она у неколико објашњавала где сам и у чије сам руке запао. Овај човек саветовао ме „као сина“, да учиним што се од мене тражи, а не тражи се ништа нечасно. „Верујте, господине, ви овде имате посла с поштеним људима“. По гласу као и иначе по држању видело се да је ово стар човек. Промислим се свакојако и најпосле рекнем, да покушамо, да видим каква ће ми питања стављати, па ако нађем да без прекора за моју част могу одговарати на њих, ја ћу одговарати.

— Свакако то је зликовачки: ухватити човека и нагнати га силом да одговара — рече консул увређено.

— Шта сам знао чинити! Људи који су били у стању да ме онако брутално нападну и онамо одвуку, могли би починити самном и друга насиља. Није ми остајало ништа друго, но да се покорим неопходности. Отпочне испит. Трајао је ваљада читав сахат, а тицао се искључно мојих веза с г. Црнојевићем и његовом браћом: где сам се с њим упознао? колико смо времена заједно били у Паризу? какви су односи тада постојали