данашњим јаузном; дознала је доста интересних ствари. Нарочито се радовала за једну своју пријатељицу, с којом је дуго била „фаше“, а недавно су се помириле. За њу је Мона данас чула да ју је муж жестоко истукао и Мона је једва чекала сутрашњи дан, када ће отићи да види, како сад изгледа та њена бијена друга.

— Бадава! Нека говори ко шта хоће, ове наше јаузне дивна су ствар. Права друштвена школа! Ми женске морале би се чисто убајатити да нас оне мало не растресу и не освеже — мислила је Мона улазећи у кућу.

ГЛАВА XX.

Сан или јава?

Дан је већ био у велико освојио, сунце високо одскочило, а врела јара жарка летња дана најако се осећала и већ почела бивати досадна. Читаво јато врабаца копуњало се по прашини, испод стрехе францускога конзулата, дижући несносну вреву својим једнозвучним џивкањем, од кога је одјекивала цела кућа, а понајаче сама соба г. конзулова, под чијим се отвореним прозорима и разлегала ова врапчија опера.

Ројеви мушица, раздраганих на топлим сунчаним зрацима, весело су се витлале око прозора