по какав грешић на души. Па како је онда то згодно, кад се нађепоуздан пријатељ да те у незгодном тренутку заклони и помогне. А г-ђа Ловимук тек пре две - три недеље имала је такав један случај. Снашла је невидовна беда, ако почем знате шта је то „невидовна беда“ те у мало није страдала на правда бога. Ево шта се десило.

О св. Сави кнез посети Вишу Женску школу и том приликом обдари многе сиротне ученице. Једној девојци даде красне бриљантске минђуше. Поклони су били предани г-ђи управитељки Ловимук, да их она разда, што она савесно и изврши. Сад о Петровудне кнез опет посети исту школу. Случај га намери на исто девојче са бриљантским минђушама. Кнез викне дете и загледа минђуше. Али какво је било изненађење његово кад место бриљанта нађе у минђушама — ческо стакло. Мал га капља није ударила! Нареди се најстрожија истрага, и г-ђа Ловимук морала би бесповратно пропасти, да се у ствар није умешао главом сам г. министар унутр. послова. После дугог трагања, њему једва једном пође за руком те доказа, да у ствари ту нико није крив. Дело истина постоји, ала нема учиниоца. Изашло је дакле као да се то дело некако само учинило. Прво је био бриљант, затим се тај бриљант претворио у ческо стакло,