да се умеша у наше чисто унутрашње ствари.

Они обећавају Турској, Аустро-Угарској и Енглеској да ће кнеза Мутимира отуђити од Русије, и истиснути из Балканије руски уплив, ако им ове велесиле помогну да дођу на владу.

Они пуне уши кнезу да је г. Растислав непријатељ престола, што је за време кнежева малолетства створио устав. Доказују да је устав отео власт од кнеза, али је није дао народу, као што би био ред у уставној монархији, већ је предао министрима, градећи од кнеза просту лутку министарску. Уверавају кнеза да њега овај устав ништа не веже, јер је грађен без његовога питања и пристанка, и на тај начин навлаче га да уништи устав и да изврши државни удар.

Знајући да кнезу треба новаца, ни су потпустили једнога банкара да му понуди десетак хиљада дуката под погодбом да владу преда консервативцима.

Наумни да се пошто по то дочепају власти, конзервативци покушавају да то постигну с кнезом Мутимиром, но ако ту не могну ништа учинити, они су готови чак и на то, да кнеза прогнају, да династију Косанића збаце а на место ње да дигну пређашњу династију Црнојевића. То већ прелази у крупне државне злочине. Но Балканија је била сретна те јој се родио такав