почело је поступно прелазити на друге разговоре. Уз звецкарање кашичица, куцање чаша и шоља и чангрљање ножева, отпочети су разговори, казивања, па и препирке скоро о свима најважнијим дневним питањима. Подељена у гомилице, које су се непрестано мењале и бивале час мање час веће, према занимљивости покренутог питања, гошће су износиле на ову берзу женског торокања сваковрсну робу женских речи и сплетака, новости и гласова, и што је која имала више од тога еспапа, у толико јој је био већи глас и углед међу дружином.

Али у маси простих интрига и празних разговора, ту се по некад јављала и по каква ствар од озбиљна значаја. Ту су се по некад могле чути чак и највеће и најважније политичке или приватне тајне. Тако је и овом приликом госпођа Ловимук, ревносна обожатељка државника Растислава и његове политике, забринуто причала о покушајима које чине звониградски конзервативци, да придобију кнеза на своју руку, а Растиславу да поткопају углед и поверење, које је до сад имао код кнеза.

Ловимук је уверавала да се конзервативци у овој борби служе веома ружним, па често чак и издајничким средствима.

Они прибегавају упливу страних посланика, не хајући што тиме дају повода страној дипломацији