Гошће су почеле долазити Мони око 4 часа по подне, а у 4½ већ су све биле на окупу. Она их је по гомилицама намештала у дворани и будоару — Уверена сам да од кад је Балканије и од кад је скупова у њој, никад ни један мушки скуп није доживео да му се цигло за по сахата искупе сви чланови као ово сад код нас. Колико смо ми жене ту у уредности умакле — заврши Мона свој говор.

— Па зато ја и предлажем и војујем да се женске у политичким правима изједначи с мушкињем. Тек тада ако би их ми жене могле научити реду и уредности — примети госпођа професорка с Више Женске Школе, одлична особа позната у Звониграду са свог заузимања за женску еманципацију.

Друштво се беше разбило на гомилице и у свакој гомилици водио се жив разговор. По дужности добре домаћице, Мона је ревносно обилазила гомилицу за гомилицом, код сваке се заустављала,