очувало ни од сто пет, све би остало подлегло — тврдила је Мона с дрским цинизмом и непоколебљивом самоувереношћу.

Кнез је у неколико признавао да Мона има право. Али код њега су преовлађивали нежнији осећаји. Занесен за Лепшом, он није дао да се она једначи с обичним сокачким закачаљкама. Кад Мона потера и даље у том правцу, он скочи, дочепа капу и викну: „Збогом!“

Но Мона га заустави. Она се смејала његовој осетљивости, прорицала му је да ће доћи један дан када ће о женама стећи друкчије уверење. Тада ће увидети да је она Мона имала право. А сада неће више говорити о томе. Односно Лепше резултат је постигнут и то је за сад доста.

Кнез остаде, али се по њему видело да није најбоље расположен! управо, мало га је интересовало све што је Мона даље говорила.

Да би га више заинтересовала, Мона окрете други разговор. Каза му новост о тајној републиканској дружини, којој као да се ушло у траг. Што је најопасније, изгледа као да та опасна секта има својих присталица чак и међу војском. Кнеза ово заиста заинтересова. Он поче запиткивати за појединости, но ту је и Мона слабо што знала.

Мона је потегла овај разговор да би задржала