то није ружна дволичност и покушај да се пред светом прода скупље но што вреди, да се прода под оно што није у ствари? И на што је све то? Да је Лепша дошла и рекла: имаш брата кнеза, леп човек, допада ми се, буди ми на руци да се с њиме ближе познам — њен поступак био би и природан и оправдан. Она јој тада не би ништа замерила. Али неће Лепша то! Рећи отворено: „тога и тога волим“, за њу је то и сувише просто. Она се бави знате само вишом политиком. Пред светом хоће да је светитељка, а овамо у мраку да бира младиће као гниле крушке. Рада би да седи на две столице, па је сад између столица села на земљу. Тако увек пролазе шерети, који траже ћара на обадве стране. Дабогме! Хоће жена и да има кнеза милосника, и опет сва чаршија да јој виче: „Ох како је то поштена и чедна жена!“ А кад се обоје хоће — онда се обично овако пролази. И нехотице дигне се барјак на сред улице, па сад она нека шапуће. Јемственик је прошивен — сад може тражити сведоке како је чедна. Шта ћемо, сажаљевам рђав случај, ал тако је кад неко има повластицу на чедност и светитељство. Но како у томе има и твоје заслуге, то си ти за данашњицу заслужио благодарност целог нашег клуба, и ја ћу колико данас предложити да те бирамо