полако: — Много обричете! Ја мој завет могу испунити, али ви ваш не.

— Ох, не говори ми само то! И хоћу, и могу, и нема те силе на свету која би ме у томе могла омести — рече Мутимир живо.

Кнез хтеде понова да се изгуби у читавом потоку ласкавих речи, али Лепша га пресече: — Ја морам хитати!

Кнез је загрли око паса.

— Ја ћу ти писати, ја ћу наћи начина да будемо у непрекидној вези. Ми се морамо виђати, састајати, бити заједно — ти мораш бити моја! — Сметња ће бити, али ми ћемо победоносно изаћи из свију тешкоћа. Време и стрпљење биће наши савезници.

На дворани шкрипнуше врата; Мона се враћала; Мутимир и Лепша загрлише се и спојише своје вреле усне у дуг, дуг, неисказано сладак пољубац.

— Је ли све у реду? — упита Мона с врата.

— Све! све, — одговори кнез.

— Хајде сада, мила моја — рече Мона Лепши.

Лешна крочи. Мутимир је опет ухвати за руку и ижљуби врхове њених прстију, још је једном привуче к себи, њине усне опет се спојише у сладострасан пољубац.