пристала, но да мало доведем у ред одело па да бежим одавде да ме не затекну други гости... Али како ћу за лице! Шта ћу ту? Имаш ли какав црни вео да се покријем? Молим те помози сад. Куку мени затећиће ме ко! — јадала се Лепша, трчкарајући по будоару збуњено, не знајући управо чиме да почне и шта да чини.
Но Мона је умири. Лепша не треба ничега да се плаши, јер ће гости почети да долазе тек око 4 часа, а сад је јаком три. Мона зна све шта треба, и она ће све, свршити. Лепша само нека се умије и мало дотера фризуру.
Сад је настало спремање. Мона је повраћала ред и спремала што треба, а узгред је запиткивала Лепшу све којешта, пецкала је и давала јој познати да су сад њих две једнаке.
Док су две жене овако поправљале оно што је кнез Мутимир поломио и развашарио у својој љубавној битци, из сале се чула шкрипа кнежевих корака и осећао се мирис од дуванског дима. Кнез је прво дуго ходао и пушио. После приђе прозору и узе прстима добошарити у окно. Кад му се и то досадило, он се завали у наслоњачу, узе на крило велики албум и тако је преметао слике, а уз то и певушио. Певао је некакву