у углу, њена хаљина запе о наслоњачу и трже натраг, кнез посрте и, заједно са својим драгим теретом паде на кадивени отоман....

И сама опијена страшћу, Лепша је, неко време мирно ћутала, не дајући ни најмања отпора безумној страсти Мутимировој.

На један пут она као да поче појимати шта се дешава око ње и покуша да устане, да се отме. Испод њених ногу, крај отомана, стајао је велики долап, с пуно ситница на њему. У копрцању, Лепша одупре ногом у тај орман и једним снажним потиском помаче на више цео отоман, али у томе и сама склизну с отомана и пала би управо главачки на патос, да је Мутимир не задржа. Но у томе он и сам посрте напред, колена му се омакоше с глатког отомана и они обоје-падоше на меку простирку, крај отомана.

Ту, на патосу, међу комађем полупаних шоља, које су попадале с ормана, при отвореним вратима на будоару, у соби на којој је један прозор стајао отворен и с подигнутим завесама, уз шкрипу кола, тутњаву фијакера и гласан разговор, који се разговетно чуо с улице, на прагу дворане која је стајала отворена и у коју је домаћица могла сваки час ући, задувани, разбарушени, зајапурени, с погужваним хаљинама, уз брутално суљање по патосу — крунисана глава