на ватрено заклињање шта би све дао за Лепшину љубав, а у сред ове заклетве, он се наједаред рину на Лепшу, с неописаном снагом, и с бруталношћу слепе, неодољиве страсти, дохвати је преко среде. Он склопи око ње своје снажне, младе мишице, као две челичне полуге и стиште је у наручја тако, да се њој чинило сад ће јој поломити сва ребра која су се доиста и повијала под страховитом стегом његових железних руку. Држећи је тако одигнуту од земље, да је патос једва прстима додиривала, он је обасу пољупцима којима је тешко наћи права имена. То нису били врели пољупци, но усијани печати, који су с беснилом падали, не питајући куда и не питајући како. По глави, по коси, по затиљку, по голом телу, по хаљини ови су се пољупци низали тако брутално, да је Лепша била сваког часа готова, да гласно јаукне од бола. Кнез је Мутимир личио на ону ужасну матер из народне приче, која од неодољиве милоште свако своје дете у наручју удави.

У животу често има случајева кад је нападај тако јак и неодољив, да нападнута особа не сме ни да помисли на одбрану. Њој изгледа безумна и сама помисао на какав отпор, она види само један излаз, само једну могућност: да се потчини, да се преда потпунце и неповратно.