и обасу је пољупцима. Лепша се није отимала. У њеним мислима и осећајима беше се извршила некаква промена, коју ни сама није разумевала. Она се на једаред осети слободна пред овим човеком и могла је сасвим мирно говорити о започетој ствари, као да се све то тицало каква најобичнија догађаја, који се и не односи на њу.

У разговору кнез јој бејаше рекао да је она слободна жена, да може слободно располагати собом и да нема зашта презати од његове љубави. Лепша сад на то одговори мирно, да би све то било тако да није једне околности, која целој ствари даје други облик, а околност је ова, кнез није обичан човек, но глава државе. Према томе он нема својих личних ствари за које би могао рећи да се не тичу државе. Најмање се то може рећи о његовој женидби. Сви владалачки бракови чисто су политичке природе. Свој узвишен положај над свима другим грађанима у држави, владаоци плаћају скупом жртвом — морају се добровољно одрећи ових права, које има и последњи међу њиним грађанима: владалац се не сме женити по срцу, ту одлучује прост политички рачун, и владар је дужан да савије руке око оне особе, коју истакне пред њега државни разлог.

Док је Лепша ово говорила, кнежево лице