Кад кнез заврши овај свој узвик, Лепша на један пут осети да ово није обично љубавно ћаскање; она устаде нагло и за један корак одмаче се од кнеза.

— Господару, ви ме доводите у голему забуну!... Ја не знам шта да мислим — рече Лепша збуњена.

Кнез јој на то примети да она ту управо и нема шта да мисли, пошто је он сам довољно већ мислио о томе. О чему би она имала да мисли и зашто је он преклиње срећом и лепотом њеном да му одмах истину у очи каже, то је ова једна једина ствар: је ли њено срце слободно и има ли каквих симпатија спрам њега (кнеза)? Али тек што изусти ово питање, Мутимир се предомисли и постави га другчије. Са склопљеним рукама он је замоли и закле да му отворено и искрено каже, има ли кога на свету који би јој у овом тренутку био ближи к срцу но он, Мутимир. И то наравно као мушкарац, као муж да јој је ближи к срцу, остављајући на страну рођачке, породичне везе и осећаје, као што је на прилику осећај детињске љубави спрам родитеља и друго.

Лепши је већ било лакше да одговори на оно питање; она погледа кнеза право у очи и двапут му рече да нема. Он дочепа њену руку