Лепосава, из милоште прозвана Лепша, говорила је истину, кад је рекла да је обична грађанка. Кћи богатога звониградског трговца, доцније супруга једнога од бољих адвоката, она је сада већ од две године била удовица, у целом-Звониграду чувена са своје ванредне лепоте, као и са отмена понашања, такта и поштења.

Кнез Мутимир упознао се с њоме, као што мало час и сам рече, на последњем дворском балу, где јој је одмах указао и нарочиту почаст. Три пута узастопце играо је он с њом те вечери, што је одмах пало у очи свима присутним гостима. Сутрадан већ се о томе шапутало по целом граду, а ни сам кнез није ћутао!

После овога бала кнез је у више прилика отворено износио своје симпатије за Лепшу. По његовом уверавању то је била најлепша женска у Звониграду и једна, од првих дама звониградских, која је потпуно европски образована.

Али ни на томе није застало. Било их је који су уверавали да су се од кнеза чуле чак и тако крупне речи, да би он с том женом могао бити потпуно срећан, па да се неби много предомишљао баш и јавно пред законом да споји своју личну судбу с њеном судбом.