свој господар. Има особа које тако моћно утичу на своју околину, да све потчињавају својој вољи, и ту здрави и читави људи раде после као лутке на дроту. Има тренутака, када се у мени нешто јавља, што је јаче од мене самога. Госпођа ми јамачно неће замерити за моју искреност, кад рекнем да ме је свемоћ њене лепоте амо довела,.

Мона се умеша: — Мој је брат велики каваљер спрам дама. Ти му, Лепшо, нећеш замерити, баш ако где год и претера.

— О, не! Напротив, у овом случају моје су речи далеко заостале иза мојих осећаја. Ја опет апелујем на госпођину великодушност да ме извини за моју искреност. Али ово је факт, госпођа је прошла поред двора, ја сам с прозора видео њена кола и познао их по оним красним белцима. То је било довољно да ми одузме душевни мир, ја више нисам имао ни тренутка спокојства, вукла ме нека неодољива снага да дођем амо, и ја сам одмах наредио да се преже. Можда с моје стране није тактично што одмах издајем пред госпођом све слабе стране мога срца. Ми мушки и иначе смо увек обезоружани спрам женске лепоте, још кад издамо све слабости своје, онда смо, у најкраћем року, прости робови ваши — рече кнез, пратећи свој говор лаким осмејком.