Мона се враћаш из кујне, где је била да обиђе да ли је све спремно за јаузн, кад пред капијом стадоше господска, затворена кола запрегнута с два красна белца. Млад, отресит и чисто обучен кочијаш слете с козла и отвори врата на колима, из којих се појави млада женска, стасита, лепа и укусно одевена. Кочијаш отвори капију, женска ступи у авлију. Мона с осмејком на устима изађе пред гошћу, загрлише се и слатко ижљубише.

— Једва једном! Не знаш како се радујем! А видећеш, благосиљаћеш овај дан — рече Мона срдачно.

- Рачунала сам да од проста познанства не може бити никакве штете — рече гошћа предусретљиво.

Мона уведе гошћу прво у велики салон; после се предомисли: — Хајдмо у мој будоар, ту ћемо бити комотније. — Мона загледа свој мали бриљантски сахат. — Имамо још читава два часа. Можемо се на тенане сите наразговарати. У томе уђоше у будоар. То је била мала, веома укусно намештена собица, пуна свакојаких