Тоша зину! Какви републиканци, какве тајне дружине?

Мона га опет пресече: — Јес, јес, какви републиканци, какве тајне дружине? — то и ја питам. Дакле?! Каква је то разузданост у омладини? Ноћни, тајни састанци, бунтовнички планови, читаве завере!

— Ја то сад први пут чујем од тебе — рече Тоша, изненађен овом новошћу.

— Сад први пут чујеш! А за што да тек сад први пут чујеш ствар која ти се под носом дешава? Шта сте ви, ако смемо питати? Професор у академији (Тоша је предавао један од споредних предмета у војној академији, свега 2 часа недељно). Па за што да ви професори не знате шта раде ваши рођени ђаци? И како ја то да знам, а ти да не знаш? Ви нисте никакви професори, никакви, па квит — срдила се Мона.

— А ко зна да ли то баш и постоји — примети Тоша.

— Да ли постоји! Постоји, постоји, господине мој, те још како постоји. Па какве се разбојничке ствари тамо врше! Ономад су на свом тајном састанку истакли књажеву слику у природној величини. За тим су прилазили редом и сваки је забо слици у груди по један оштар нож. После је слика свечано спаљена, уз певање