и праве устави. Апсолутан владалац, кад је зрео човек и у пуној снази и власти, он и не да да се гради устав. Ту би се морало отимати од њега - рече на један пут Маврикије и устаде.

Кнез застаде зачуђено. Дуго је гледао Маврикија, после се грохотом насмеја, погледа око себе и рече, као да се обраћао неком трећем.

Animal! (животиња). Он и незна шта је рекао!...

— За што, Ваша Светлост? — знам, рече Маврикије кнезу, који је још стајао и непрестано гледао у њега.

— Бога ти, кажи ми од кога си то чуо? То није из твоје главе. То ти је неко казао рече кнез.

— Јок, бога ми, нико ми није казао, но баш из моје главе... Па што, Ваша Светлост, тако је.

— Ох....хо....хо! — насмеја се кнез и опет пође ходати.

Маврикије уграби прилику и узе шешир.

- Ако Ваша Светлост не би имала ништа против, ја бих се могао повући.

Кнез је ћутао и ходао.

Маврикије је стајао на сред собе и окретао шешир међу прстима.

У зло доба кнез га погледа.

— Шта, хоћеш да идеш? Не браним — По