Било је 2 часа по подне. Г-ђа Мона, немарно испружена на огромној љуљушки клацкала се полако, дремушећи, час отварајући, час затварајући своје живе, немирне очи. Обадва прозора на пространом салону била су отворена и свежи пролетњи ваздух, помешан с топлим сунчаним зрацима пунио је голему одају.

Г-ђа Мона дремушила је. Овда онда преко њених усана прелетао је једва приметан осмејак. Изгледало је као да њене полузатворене очи виде нешто пријатно и радосно. Кад би љуљушкаЉуљушка — велика наслоњача, нарочито удешена да се човек на њој може љушкати. Schaukelstuhl зову је Немци. у којој се г-ђа њихала, правећи све мање и мање нагибе, најпосле долазила да се скоро са свим заустави, Мона би јој лаким, еластичним отискивањем ноге о патос, давала, нов покрет, и љуљушка је опет летела у пуном размаху.