Као и код других госпођа звониградских, таво су и код г-ђе Моне биле уређене јаузне. Разлика је била само у томе, што су код других госпођа јаузне биле по правилу искључно женски скуп, састанак самих женскиња, док су код г-ђе Моне јаузне увек завршиване у мешовитом друштву, т.ј. при крају јаузне обично је долазило и по неколико мушкараца, то се тако у друштву и разговору остајало до у мрак.

Нити је госпођа Мона, ни ма ко други то нарочито удешавао; то се удесило управо само по себи и постало је као некакав обичај: два пут недељно, у среду и у суботу по подне код г-ђе Моне скупљало се десетак отмених дама звониградских, да ту поседе, поразговарају, проћаскају, да се прошале, да претресу све градске новости, да оговоре што је за оговарање, да осуде што је за претрес и осуду, да и деле узајамно своје мисли и осећаје, да попију белу каву, или ако је лето и јаке жеге да једу и сладолед, и да пију лимунаду. Пред ноћ дође или