не мислећи ништа и сасвим механички додаде још: „факир фукара“.

— Шта „факир фукара“ — продера се кнез срдито — коме ви још имате да пребацујете?... Ако се ја срдим и вичем, ја имам и право — ја ту нисам суделовао. Али ви не можете никога кривити, ви сте сви подједнако криви. Управо ви интелигенција — ви сте то и измислили тај устав за Балканију. Сељак то не би тражио. Сељак и не зна шта је то устав; али ви — ви сте све покварили?

Кнез је праскао, а Маврикије избуљио очи и забленуо се у њега па трепље.

Кад кнез рече да сељак и не зна шта је устав, Маврикије примети:

- Е, немојте то говорити, Ваша Светлост. Како то да сељак не зна шта је устав. Још како они знају. Они су, бога ми, више нас гурали на скупштини, све хоће још више и више.

— Знају, да богме да сад знају, кад сте их ви отровали. Јес, ви сте отровали овај народ, - продужи кнез, али чекајте само. Видећете ви ваш устав... Je vous ferai danser (играћете ви мени пипиревку).... Само док ја узмем пуну власт у руке. Такви ниткови! Једног кнеза убили, другог ухватили малолетна — па онда дај прави устав...

— Па, Ваша Светлост, тако се најлакше