— Боже, Рале! Ти си дипломата; али дозволи да ја не морам дипломатисати, бар онда кад говорим с мужем! (Уступам теби да будеш дипломатичан и за мене — рече она шаљиво, с лаким осмејком на уснама). — Пусти ме да ти кажем отворено шта мислим, бар овде где смо сви своји, и где се немам чега бојати! Па што је то страшно толико што сам рекла да шпекулишете с кнезом? Добро, хајде, не шпекулишете али гледате сваки свој интерес! А ја сам хтела рећи то, да ви нити сте једини, ни сте највештији људи у Балканији. Наћиће се и других који хоће да се користе кнезом. Све оно чиме ви мислите да га држите у шкрипцу, други ће му дати у много већој мери, и он ће дићи руке од вас, одагнаће вас, узеће друге личности, друге саветнике, друге поверенике, и ви ћете скупо платити своје рођене погрешке, што нисте од кнеза направили истинска, права добра и ваљана владаоца. Најгоре је што ће од њега страдати сама земља, која није ни у чему...

Госпођа Софија није могла довршити свој говор, Растислав је узе за рамена и потискујући је полако пред собом, говорио је: — Иди, молим те, иди. Твоја тешка мудровања већ су ми овде на врх главе, иди одавде....

— Ја ово не говорим себе ради, но тебе, мене, свију нас ради — говорила је Софија.